ANĐELA DUGALIĆ, PRVA SRPKINJA KOJA JE OSVOJILA TITULU U AMERIČKOJ KOLEDŽ LIGI: Trofej u NCAA je kao san, trebalo je vremena da shvatim šta smo uradile
Titula u Finiksu bila je kruna na Anđelino studiranje na UKLA (Univerzitet Kalifornija Los Anđeles). Devojka koja uvek ističe svoje srpsko poreklo nedugo potom izabrana je kao deveti pik prve runde drafta od strane ženskog NBA ligaša Vašington Mistiksa.
Anđela Dugalić, rođena u Čikagu, već sa 17 godina je zaigrala za reprezentaciju Srbije, a da se radi o devojci šampionskih gena, govori podatak da ima zlato sa Evropskog prvenstva u Valensiji, osvojeno 2021. godine. Nakon što je čuvena zlatna generacija srpskih košarkašica sišla s velike scene, upravo je Dugalićeva predviđena za jednog od stubova novog talasa. U međuvremenu, sanja titulu u ženskoj NBA ligi, ali i trofejnu karijeru u Evropi, gde bi se dodatno razvijala kao igrač i kao osoba.
Prva si Srpkinja koja je osvojila NCAA titulu. Kakav je bio osećaj?
- Iskreno, još uvek mi deluje nestvarno. To je nešto o čemu sanjaš kao mala, ali kad se zaista desi, treba ti vremena da shvatiš šta si uradila. Ponosna sam što sam uspela da predstavljam Srbiju na takvom nivou i nadam se da će ovo biti samo početak za još devojaka koje dolaze - kaže Anđela za Kurir.
Šta ti je prvo prošlo kroz misli u trenutku kad si osvojila titulu? Kome si posvetila trofej?
- Prva misao mi je bila olakšanje i zahvalnost za sav rad, žrtvu i sve teške trenutke koji su vodili do toga. Trofej bih posvetila svojoj porodici, posebno roditeljima i bratu, zatim trenerima, saigračicama i svima koji su verovali u mene, čak i kada ja možda nisam bila na svom maksimumu. Naravno, i Srbiji, jer gde god da igram, nosim to sa sobom.
Sa tobom su u Finiksu bili roditelji Vesna i Dragovan. Koliko jednom sportisti znači podrška roditelja?
- To znači sve. Oni su tu od prvog dana, prolazimo zajedno kroz dobre i loše trenutke, a često vide stvari koje drugi ne vide. Njihova podrška mi daje sigurnost i mir, pogotovo u trenucima kada je pritisak najveći.
Prati te glas da uvek poslednja izlaziš iz svlačionice. Da li je to neka vrsta rituala?
- Nije striktan ritual, ali volim da proverim da je sve na svom mestu pre nego što izlađem.
Posle pobede nad Univerzitetom Djuk ostala si da očistiš halu sa osobljem. Da li je to znak da si perfekcionista?
- Jesam perfekcionista, ali ovo više radim iz poštovanja. Svi ti ljudi rade svoj posao da bi mi mogli da radimo naš. Smatram da je važno pokazati zahvalnost i biti čovek pre svega.
Šampionka si NCAA, pre toga šampionka Evrope sa Srbijom. Da li je na redu titula u ženskoj NBA ligi?
- Naravno da razmišljam o tome. Svaki sportista želi da ide korak dalje. Ali trudim se da ostanem fokusirana na sadašnjost i da napredujem iz dana u dan.
NBA sezona je tokom leta, postoji mogućnost igranja i u Evropi. Da li razmišljaš o tome?
- Razmišljam, naravno. Još uvek nisam donela konačnu odluku, ali želim da izaberem sredinu koja će mi pomoći da se dalje razvijam kao igrač i osoba. Volela bih da igram u Evropi, ali i da upoznam različite zemlje i kulture kroz košarku.
Tokom karijere si imala težu povredu, a vratila se snažnija. Šta te je učinilo jakom?
- Disciplina i vera da ću se vratiti još jača. Nije bilo lako, ali takvi periodi te nauče strpljenju i mentalnoj snazi.
Šta si naučila iz tog perioda?
- Da ne uzimam ništa zdravo za gotovo. Naučila sam koliko je važno brinuti o sebi i fizički i mentalno.
Sa 17 godina si zaigrala za reprezentaciju. Osećaš li da treba da budeš nosilac tima u budućnosti?
- To je velika čast i odgovornost. Trudim se da svakim danom rastem kao igrač i kao osoba, pa ako dođe ta uloga, biću spremna da je prihvatim.
Bila si na pobedničkom balkonu u Beogradu. Vidiš li sebe opet tamo?
- To je jedan od najlepših trenutaka u mojoj karijeri. Nadam se da ćemo imati još prilike da obradujemo narod i ponovo doživimo tako nešto.
Imala si priliku da upoznaš Jokića, Bogdanovića i druge košarkaše sa naših prostora. Kakav utisak su ostavili na tebe?
- Ostavili su utisak velikih profesionalaca, ali i još većih ljudi. To je ono što najviše ostaje.
Pozdravio vas je i Lebron Džejms posle titule, gostovale ste kod Džimija Kimela u čuvenom TV šouu. Prija li pažnja?
- Prija, ali nije mi prvi put da sam ga videla uživo. Ali jeste prvi put da nam je mahao!
Kako ide bratu Milošu košarkaška karijera?
- Trenutno je u Bristolu, u Velikoj Britaniji. Imao je povredu na početku sezone, pa je bio van terena neko vreme, ali sada se vraća i jako sam srećna zbog njega.
Ko je Anđela Dugalić van košarke?
- Rekla bih da sam osoba koja voli jednostavne stvari. Porodicu, prijatelje, putovanja i muziku. Košarka je veliki deo mog života, ali nije jedina stvar koja me definiše.
Koju poruku bi prenela mladim devojkama koje tek otvaraju vrata sportske i košarkaške karijere?
- Verujte u sebe, radite vredno i ne dozvolite da vas iko ograničava. Put neće uvek biti lak, ali sve što radite sa srcem, na kraju se isplati - zaključila je ona.